SEMANTICA ACQUATICA

Сажетак

Представљене су подударности на линији Ерлангенски рукопис/Пјеснарица у погледу развијања акватичких формула. Установљено је да песма Дунав се Савом оженио, сведочи о старим процесима продирања епике у лирику. Јунак руске народне епске поезије Дунај Иванович, од чије крви је потекла река Дунав, виђен је као давни импулс за певање о значајној општесловенској реци. Песма говори о посебној светој свадби, свадби река, коју смо назвали aquaticus gamos. Наведене су варијанте у Ерлангенском рукопису и Пјеснарици које израстају на дијалектици учешћа река у њиховим формулативним и сижејним склоповима. Маркирана је блискост сватовске и љубавне лирике и понуђена идеја о могућим распадима већих песама и песничких целина на мање песме и делове. Визуелна формула ораове шајке укључила је у наш видокруг испитивања и Обичаје и песме Срба у Турској, Ивана Степановича Јастребова, за које се испоставља, да сачињавају знатну карику у дијахроном трајању варијаната наше народне поезије. Малом броју прилога о везама Индије и наше усмене књижевности, придружује се и наша скица за потенцијално читање варијаната песама у којима се јавља ораова шајка. Београд, као крајње одредиште пута ораове шајке, разумева се као рефлекс локације блиске терену настанка Ерлангенског рукописа и теорије о сремском певању Светозара Матића, из перспективе лирских песма у Пјеснарици.