Пријаве прилога

Пријавите се или Регистрација да пријавите чланак.

Услови за предају прилога

Као део поступка пријаве прилога, аутори су дужни потврдити складност прилога који пријављују са свим следећим ставкама. Ауторима који се не придржавају ових смерница пријаве могу бити враћене.
  • Рад који прилажем није раније објављиван, нити се налази у процесу разматрања у другом часопису (или је објашњење обезбеђено у коментарима уреднику).
  • Рукопис не сме да садржи личне податке о аутору. Информације о аутору наводе се преко формулара који се користи приликом предаје рада на платформи.
  • Рад представља резултат оригиналног ауторског истраживања (у случају да рад има два аутора, неопходно је доставити и краће објашњење о томе какав је појединачни допринос и удео сваког од аутора).
  • Фајл који прилажем је у формату OpenOffice, Microsoft Word, RTF, или WordPerfect.
  • Где је могуће URL-ови референци су приложени.
  • Текст има проред 1,5, користи фонт Times New Roman величине 12, користи курзив уместо подвлачења (изузев URL адреса) и илустрације, табеле и прилози су смештени унутар текста на одговарајућим местима или на крају.
  • Текст је технички сређен према доле наведеним упутствима и смерницама за ауторе.

Смернице за ауторе

Редакција часописа Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима прима рукописе на разматрање током целе године. У првом кругу читања главни уредник одлучује да ли понуђени рад у начелу одговара концепцији и стандарду часописа, а затим, уколико је потребно, може да затражи од аутора да унесе низ неопходних измена пре него што се текст даље упути на двоструку анонимну рецензију.

Радови се предају анонимно у елетронском формату преко платформе OJS.

Рок за слање радова је 1. октобар. Редакција не гарантује да ће сваки рад предат до поменутог рока бити укључен у прву наредну свеску.

Како би рецензије и штампање текстова били једноставнији и лакши, веома је важно да прилози које предајете буду графички прегледни и да садрже све неопходне елементе.

Молимо Вас да пажљиво проучите упуства која следе.

 

Језик, писмо и општи изглед рукописа

Радови се објављују на српском језику, екавским или ијекавским књижевним изговором, ћирилицом; на славистичким језицима, односно на већим европским језицима. Уколико је рад написан на страном језику, аутор је дужан да достави резиме рада на српском и енглеском језику, а по потреби и језику рада. Текст рукописа треба написати са проредом 1,5 у фонту Times New Roman и словима величине 12 pt, док фусноте треба да буду 9 pt. Уколико је цитирани текст у раду дужи од три реда, треба га издвојити као посебан пасус и написати словима величине 10 pt. Дужина текста треба да буде 30000 до 60000 словних места (са проредима), не рачунајући фусноте.

 

Композиција рада:

1. Име аутора: Наводе се име(на) аутора, средње слово и презиме(на). Име и презиме домаћих аутора увек се исписује у оригиналном облику (ако се пише латиницом - са српским дијакритичким знаковима), независно од језика рада.

2. Назив установе аутора (афилијација): Непосредно након имена и презимена наводи се пун (званични) назив и седиште установе у којој је аутор запослен. У сложеним организацијама наводи се укупна хијерархија, као нпр.: Марко М. Марковић, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Одсек за јужнословенске језике.

3. Контакт подаци: Адресу или електронску адресу аутор ставља у напомену при дну прве странице чланка, која је звездицом везана за презиме аутора. Ако је аутора више, даје са само адреса првог аутора. Назив и број пројекта, односно назив програма у оквиру кога је чланак настао, као и назив институције која је финансирала пројекат или програм наводи се у посебној напомени, која је двема звездицама везана за назив установе у којој је аутор запослен.

4. Наслов: треба да буде дат великим словима, величином слова 14.

5. Сажетак: Испод наслова, са једним редом размака, до 200 речи.

6. Кључне речи: Испод сажетка, до 10 речи. Кључне речи дају се на оном језику на којем је написан рад.

7. Текст рада: испод кључних речи, са једним редом размака.

8. Фусноте, обележене арапским цифрама (иза правописног знака, без тачке или заграде), даје се при дну странице у којој се налази део текста на који се фуснота односи. Могу садржати мање важне детаље, допунска објањења и сл. Фусноте се не користе за навођење библиографски хизвора цитата или парафраза датих у основном тексту, будући да за то служе библиографске парентезе.

9. Литература: Цитирана литература обухвата по правилу библиографске изворе (чланке, монографије и сл.) и даје се искључиво у засебном одељку чланка, у виду листе референци. Библиографске јединице (референце) наводе се по азбучном односно абецедном реду презимена првог или јединог аутора како је оно наведено у парентези у тексту. Прво се наводе азбучним редом презимена првог или јединог аутора радови објављени ћирилицом, а затим се дају абецедним редом презимена првог или јединог аутора радови објављени латиницом. Уколико је рад писан латиничним писмом, прво се абецедним редом описују издања објављена на латиници, а потом азбучним редом издања објављена на ћирилици.

Монографска публикација:

Презиме, иницијали имена аутора. (година издавања). Наслов књиге. Место издавања: Издавач.

Прилог у зборнику радова, поглавље у књизи или одредница у енциклопедији или лексикону:

Articles

Section default policy

Изјава о приватности

Имена и имејл адресе унете на овом сајту биће коришћене искључиво за наведене потребе овог часописа и неће бити доступни ни за једну другу сврху или некој другој страни.