СИМУЛАКРУМ И ХИПЕРРЕАЛНОСТ У ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ

Сажетак

У раду сагледавамо значај који симулакрум, симулација и хиперреалност имају у контексту тумачења Проклете авлије. Рад истражује како Андрићеви ликови и њихове приче рефлектују постмодерну кризу идентитета и реалности, где границе између стварног и нестварног постају флуидне, тумачећи Андрићев текст превасходно кроз призму Бодријарове концепције симулакрума и симулације. Рад испитује како Андрићев наратив проблематизује онтолошки статус стварности и идентитета, како се у Проклетој авлији артикулише однос симулације и моћи и, на крају, какву улогу закони симулације играју у изграђивању концепције приче и причања као једне од централних тема Андрићевог дела.