ПРВО ЛИЦЕ И ДРУГИ СВЕТ

Сажетак

У раду се представља група текстова који нису били опажани као део једног корпуса, а који се узимају као пример посебног жанра: наратива у првом лицу о виђењу другог света приликом привремене смрти (под емским називом обмирание у руску фолклористику увели су га Н. и С. Толстој). Стабилност мотива и композиционе схеме оправдава издвајање ових наратива као примера посебног жанра. Испитују се везе са другим прозним жанровима, са веровањима, као и са писаном књижевношћу, на примеру црквених књига за народ. Такође се ови фолклорни есхатолошки меморати пореде са наративима о искуствима блиске смрти (NDE) који су стекли популарност у другој половини 20. века.