ПРЕЉА НА ВИЛИНОМ БУНАРУ. ЖИВОТ ПЕСМЕ У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ

Сажетак

У раду ће бити речи о српској народној песми која је забележена од Божице Јоцић из Селачка, у мају 1997. године, кад је ауторка текста, заједно с Весном Ђукић, радила на терену у селима око Белог Тимока. Ова песма флексибилне жанровске структуре, с мотивом отроване вилине воде, може се пратити у записима на српском демографском и културном простору у континуитету од 1780. до наших дана – од Темишвара преко Славоније, до Лике и Баније, Босне, Црне Горе и југоисточне Србије, што сведочи о њеној распрострањености и, посредно, о духовном јединству српског народа – предмет је првог дела рада. Песма о забрањеној и отрованој вилиној води својим контекстом извођења, актерима, вербалним конструктима, те њиховим симболичким потенцијалима, као и варијантним манифестацијама, провоцира могућност тумачења њене садржине у оквиру обреда прелаза, што је предмет анализа у другом делу рада.