ФАНТАСТИЧКЕ АЛТЕРНАТИВЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ МРТВИХ

Сажетак

С обзиром на Кишове негативне аутопоетичке погледе на књижевну фантастику, у овом раду се превреднује, а потом изнова тумачи фантастички проседе у његовој приповедној збирци Енциклопедија мртвих. Притом се у раду укратко одређује природа фантастичког, као и значајке ове Кишове приповедне збирке. Истраживање индуктивним путем указује на различите модусе књижевне фантастике које Киш користи (сакрална пројекција, хорор, ониризам, фантастика стварности), интерпретирајући на које начине ови модалитети у садејству са имплицитним светоназорским принципом сучељених матрица смислотворно преиначавају тзв. велике наративе, који овде репрезентују Библија, Куран, енциклопедијско знање и официјелна историја, и тотализујуће представе о свету. Поступак је, како смо показали, постмодернистички и иновативан. Њиме се пројектују нови видокрузи Кишовог стваралаштва и обогаћује српска проза друге половине 20. века.