У ПОТРАЗИ ЗА ТИХИМ МЕСТИМА РАДЕТА ТАНАСИЈЕВИЋА

Сажетак

„Постоје” (Танасијевић 2009: 64), тако почиње песма Тиха места у књизи Климатске промене (2009) Радета Танасијевића, касније прештампана у његовој књизи Салон одбијених (2014). Ова песма, међутим, неће бити укључена у књиге његових изабраних и нових песама Нестајање (2013) и Ствари око мене убрзано старе (2020) – макар не у оној форми у којој је била присутна у ранијим књигама. Уместо тога, ова песма ће у кондензованом и трансформисаном облику постати наслов једног од циклуса песама, који ће даље отворити питање о томе да ли је песник изгубио веру у постојање тихих места или је, напротив, желео да продуби ову тему и додатно јој се посвети. Танасијевић често узима наслове својих песама за наслове циклуса, што је нарочито уочљиво у његовим књигама изабраних и нових песмама (Танасијевић 2013; Танасијевић 2020). Песник, међутим, обично укључује насловну песму и у сам циклус – што, симптоматично, није случај са песмом Тиха места. Основна премиса од које овај текст полази јесте да су тиха места, идеални и донекле утопијски простори, расути по Танасијевићевој поезији, те да могу бити прикупљени, описани и анализирани у помном читању свих његових књига песама.