О часопису
Часопис Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима објављује оригиналне, претходно необјављене радове из области историје српске књижевности, теорије књижевности и јужнословенске компаратистике као и приказе нових књига из области науке о књижевности.
Радови могу бити написани на српском језику, ћирилицом, као и на једном од следећих језика: енглеском, италијанском, немачком, руском, француском и шпанском језику. У договору са Редакцијом рад може бити објављен и на неком другом језику. Уколико је рад написан на српском језику, аутор је дужан да достави резиме на енглеском језику, а по потреби и на још неком другом језику. Уколико је рад написан на неком страном језику, аутор је дужан да достави резиме рада на српском и енглеском језику, а по потреби и на још неком другом језику.
Часопис излази једанпут годишње и доступан је у режиму отвореног приступа. Дигиталне копије свезака часописа архивирају се у Дигиталном репозиторијуму Народне библиотеке.
Обавезе уредника и редакције часописа
Главни и одговорни уредник часописа, у консултацији са Редакцијом часописа (Уређивачким одбором), доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Приликом доношења одлуке главни и одговорни уредник руководи се уређивачком политиком водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.
Главни и одговорни уредник задржава дискреционо право да примљене рукописе не објави, уколико утврди да не одговарају прописаним садржинским и формалним критеријумима. У редовним околностима главни и одговорни уредник у року од 60 дана од датума пријема рукописа обавештава аутора о томе да ли је текст прихваћен за објављивање.
Главни и одговорни уредник не сме имати било какав сукоб интереса у вези са рукописима које разматрају. Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и судбини рукописа одлучује Редакција. Ако сукоб интереса постоји код једног или више чланова Редакције, ти чланови се искључују из поступка избора рецензената и одлучивања о судбини рукописа. Уредник и чланови Редакције су дужни да благовремено пријаве постојање сукоба интереса.
Главни и одговорни уредник је дужан да суд о рукопису доноси на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда.
Главни и одговорни уредник и чланови Редакције не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.
Главни и одговорни уредник и чланови Редакције дужни су да предузму све разумне мере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима пре, током и након поступка рецензије и како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.
Обавезе аутора
Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рукопис се моментално искључује из даљег разматрања.
У случају да је послати рукопис резултат научноистраживачког пројекта или да је, у претходној верзији, био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), детаљнији подаци о пројекту, конференцији и слично, наводе се у фусноти на самом почетку текста. Рад који је већ објављен у неком другом часопису не може бити прештампан у Годишњаку Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима.
Аутори су дужни да се придржавају етичких стандарда који се односе на научноистраживачки рад. Аутори гарантују да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других аутора. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.
Садржај рада
Рад треба да садржи довољно детаља и референци како би се рецензентима, а потом и читаоцима омогућило да провере тврдње које су у њему изнесене. Намерно изношење нетачних тврдњи представља кршење етичких стандарда. Ктритички прегледи радови и прикази књига морају бити прецизни и објективни.
Аутори сносе сву одговорност за садржај предатих рукописа и дужни су да, ако је то потребно, пре њиховог објављивања прибаве сагласност свих лица или институција које су непосредно учествовале у истраживању које је у рукопису представљено.
Аутори који желе да у рад укључе илустрације, табеле или друге материјале који су већ негде објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним делом аутора.
Ако касније дође до било каквог спора (нпр. приговора носилаца ауторских права да је неки материјал објављен без њихове сагласности), часопис објављује исправку или се у посебној белешци сасвим ограђује од рада и јасно наводи да је до грешке дошло кривицом аутора.
Ауторство
Аутори су дужни да као ауторе наведу само она лица која су значајно допринела садржају рукописа, односно дужни су да сва лица која су значајно допринела садржају рукописа наведу као ауторе. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.
Навођење извора
Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на садржај истраживања и рукописа. Информације које су добили у приватном разговору или кореспонденцији са трећим лицима, приликом рецензирања пријава пројеката или рукописа и слично, не смеју се користити без изричите писане дозволе извора.
Плагирање
Плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног израза и њихово представљање као својих, представља грубо кршење научне и издавачке етике. Под плагијатом се подразумева и аутоплагијат, тј. случај када аутор преузима у целини или у деловима текст који је претходно негде већ објавио не наводећи референцу из које се ти подаци преузимају. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.
Плагијат обухвата следеће:
- дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) делова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обележавање копираних фрагмената (на пример, коришћењем наводника);
- копирање слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права.
- објављивање рада истоветног или прилагођеног садржаја са већ објављеним радом на другом језику истог аутора без одобрења Уредништва и навођења податка о томе да је у питању превод већ објављеног рада.
Упозоравамо ауторе да се за сваки рукопис проверава да ли је плагијат.
Ако се установи да је рад који је објављен у часопису плагијат, исти ће бити повучен у складу са процедуром описаном под Опозивање већ објављеног рада, а ауторима ће ауторима ће бити трајно забрањено да објављују у часопису Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима.
Предавањем рукописа Редакцији аутори се обавезују на поштовање наведених обавеза.
Обавезе рецензената
Рецензенти су дужни да стручно, аргументовано, непристрасно и у задатим роковима доставе уреднику оцену научне вредности рукописа.
Рецензенти оцењују радове у односу на усклађеност теме рада са профилом часописа, релевантност истраживане области и примењених метода, оригиналност и научну релевантност података изнесених у рукопису, стил научног излагања и опремљеност текста научним апаратом.
Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране аутора дужан је да о томе обавести уредника. Рецензент треба да утврди да ли је исцрпена сва релевантна литература о проблему који је предмет рада. Он треба да упозори уредника и на битне сличности и подударности између рукописа који се разматра и било којег другог објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису, ако о томе има лична сазнања. Ако има сазнања да је исти рукопис разматра у више часописа у исто време, рецензент је дужан да о томе обавести уредника.
Рецензент не сме да буде у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе моментално обавести уредника.
Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави дужан је да о томе обавести уредника.
Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.
Рукописи који су послати рецензенту сматрају се поверљивим документима. Рецензенти не смеју да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити за стицање личне користи.
Поступак рецензије
Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима користи двоструко слепo рецензирање примљених радова.
Достављени рукописи подлежу процесу рецензије од стране два анонимна рецензента. Сврха рецензије је да помогне уреднику да одлучи да ли рукопис треба прихватити или не, као и да побољша квалитет рукописа кроз комуникацију са њиховим ауторима.
Рецензент мора да заврши рецензију у року од три недеље од дана пријема рукописа. Ако је спречен да заврши свој посао у остављеном року, рецензент мора без одлагања да обавести Редакцију. Редакција не пружа никакву накнаду за рецензирање радова. Рецензенти се бирају према стручној процени Редакције. Рецензенти морају имати релевантна знања о предметној области рукописа и не смеју бити из институције аутора. Такође, не би требало да су коаутори заједничких публикација са било којим од аутора рукописа. Редакција обезбеђује контролу квалитета рецензије. У случају да аутори имају озбиљне и основане примедбе на рецензију, Редакција ће проверити да ли је рецензија објективна и да ли испуњава академске стандарде. У случају сумње у објективност или квалитет рецензије, уредник ће тражити мишљење трећег рецензента.
Да бисмо и у будућности одржали принцип анонимности и висок стандард рецензирања молимо рецензенте да о теми и раду који оцењују не говоре са другим сарадницима, колегама или ауторима, да своја образложења (било позитивна или негативна) пажљиво поткрепе прецизним аргументима, и на крају, да поштују договорене рокове или да нам благовремено јаве и затраже продужење рока за оцену рада.
У оквиру рецензирања научних радова, постоји неколико изузетно важних аспеката квалитета и стога молимо рецензенте да на њих обрате посебну пажњу:
Структура рада — Поред елемената које сваки рад мора да има (апстракт, кључне речи, резиме, литература, извори...), веома је важно да ти елементи буду у складу са насловом рада, као и да унутрашња организација текста и аргументација буду конзистентне и у вези са дефинисаним проблемом или темом. Поред тога, веома је важно да од самог почетка у апстракту буду јасно дефинисани основно тежиште и циљеви рада.
Релевантност теме — Тема рада требало би да буде научно релевантна, актуелна, проблемски или синтетички формулисана, односно да понуди нова читања постојеће књижевне грађе или откриће нове.
Научна релевантност проблема — Истраживање проблема/тема дефинисаних у апстракту рада требало би да допринесе не само обогаћивању знања о одређеној књижевној појави, назначеној у наслову рада, већ и да понуди моделе тумачења који могу послужити као основа за научна истраживања у другим тематским подручјима, или померити границе у разумевању и примени досадашњих теоријско-методолошких парадигми.
Релевантност коришћене литературе — Веома је важно да сваки рад буде утемељен на релевантној научној литератури, без обзира на годину њеног објављивања будући да на основу коришћене литературе аутор/ауторка показује и у којој мери познаје тренутно стање и резултате у области о којој пише. Стога молимо рецензенте да у својим образложењима, тамо где је потребно, предложе литературу и изворе које аутор/ауторка нису укључили у рад а који би побољшали квалитет рада или указали на актуелност и иновативност теме.
Два рецензента ће доставити уреднику добро аргументовану и непристрасну процену научне вредности рукописа до одређеног рока. Рецензенти процењују рукопис како би потврдили да ли је у складу са профилом часописа, валидношћу теме која се истражује и примењеним методама, оригиналношћу информација и података представљених у рукопису, као и да ли је на одговарајући начин представљен у читљивом академском стилу. Рецензенти морају обавестити уредника о било каквом кршењу етичких стандарда од стране аутора или било каквом сазнању о томе. Рецензенти треба да забележе све објављене радове које аутори нису цитирали, а који се могу показати релевантним за дело. Рецензенти морају да обавесте уредника о суштинским сличностима између рецензираног рукописа и било ког другог разматраног, објављеног или рецензираног за објављивање у било ком другом часопису. Рецензенти такође морају упозорити уредника ако се исти рукопис преда у више часописа у исто време.
Разрешавање спорних ситуација
Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику и/или Редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе неопходне информације/доказе.
Главни и одговорни уредник ће у договору са Редакцијом одлучити о покретању поступка који има за циљ проверу изнесених навода и доказа.
Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се поверљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.
Лицима за која се сумња да су прекршила етичке стандарде биће дата могућност да одговоре на оптужбе изнесене против њих.
Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процениће се да ли их треба окарактерисати као мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.
Приликом разрешавања спорних ситуација Редакција часописа се руководи смерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Committee on Publication Ethics – COPE): http://publicationethics.org/resources/.
Опозивање већ објављеног рада
У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или аутора, повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто време, лажне тврдње о ауторству, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре, као и у свим другим случајевима грубог кршења етичких стандарда, објављени рад се мора повући. У неким случајевима Редакција може опозвати већ објављен рад како би се указало на неке накнадно уочене грешке.
Стандарди за разрешавање ситуација када мора доћи до опозивања рада дефинисани су од стране библиотека и научних тела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа: у електронској верзији изворног чланка (оног који се опозива) успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о опозивању. Опозвани чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).
Поступак предавања рукописа, рецензија и објављивање радова су бесплатни.
Самоархивирање
Часопис Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима омогућава ауторима да финалну, објављену верзију рукописа у PDF формату депонују у институционални репозиторијум и/или некомерцијалне базе података или да га објаве на личним веб-страницама (укључујући и профиле на друштвеним мрежaма за научнике, као што су ResearchGate, Academia.edu итд.) и/или на сајту институције у којој су запослени, у било које време после објављивања у часопису. При томе се морају навести основни библиографски подаци о чланку објављеном у часопису (аутор, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног чланка у форми HTML линка.
Ауторска права
Аутори задржавају ауторска права над објављеним чланцима, а издавачу дају право да чланак објави, а да у случају даљег коришћења чланка он буде наведен као његов први издавач, као и да дистрибуира чланак у свим облицима и медијима. Чланак ће се дистрибуирати у складу са лиценцом Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 Internatiоnal (CC BY-SA 4.0). Ова лиценца дозвољава дистрибуцију, комерцијално и некомерцијално коришћење чланка, ако се правилно назначи име аутора и ако се чланак уопште не мења. При даљем коришћењу чланка, морају се навести основни библиографски подаци изворног чланка објављеног у часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), а мора се навести и идентификатор дигиталног објекта – DOI објављеног чланка у форми HTML линка.
Аутори могу да ступају у засебне уговорне аранжмане за неексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиторијум или објављивање у књизи), уз навођење да је рад првобитно објављен у овом часопису.
Одрицање одговорности
Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и уређивачког одбора часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.
