НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ И СЕОБЕ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

Сажетак

У раду се разматрају увиди Николе Милошевића поводом романа Сеобе (1929) Милоша Црњанског. Разматрање се заснива на Милошевићевим текстовима објављиваним у различитим публикацијама током низа година, који говоре о критичаревим увидима у роман Црњанског. При разматрању Милошевићевих ставова истичу се три упоришта тумачења која значе константу разумевања. Њихова постојаност у Милошевићевим критикама Сеоба упућује на интерпретативно полазиште које би се могло означити основом разумевања романа Милоша Црњанског. Први ступањ Милошевићевог ишчитавања Сеоба оличен је потребом да се историјско-појавни свет романа готово у потпуности отклони. Међутим, упливи историјских реалија схватају се као нужни уметнички елемент у „свету” дела. Заклањањем ове димензије претпоставља се усмереност ка чисто филозофским поставкама, које чине средиште Милошевићевог интересовања. Дихотомија унутар филозофског модела романа истиче се као други ступањ разумевања. Подвајањима слике света и карактерних одређења на аксиолошки узвишену димензију и ону која првој служи као нужан одраз, Милошевић утврђује двообразност бивствујућег поретка у Сеобама. Трећи ниво разматрања означен је као продужетак метафизичке поставке другог ступња и представља његову меланхоличну надопуну. Утврђивање истоветности два плана – узвишеног и прозаичног – без обзира на њихов вредносни смисао, придружује се Милошевићевој песимистичкој визији постојања. У том смислу рад испитује и један вид нихилистичког механизма у погледу на свет Николе Милошевића.