РЕЦЕПЦИЈА РОМАНА ВЕЛИКИ МАК ЕРИХА КОША И ПОЕТИКА „СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ САТИРЕ”

Сажетак

У раду је најпре скициран регресивни преображај сатире у совјетској књижевности из развијеног облика током двадесетих и почетком тридесетих година XX века у периферну књижевну појаву у периоду доминације догматског социјалистичког реализма. Раније назнаке те промене лоцирају се у текстовима критичара Владимира Блума из 1925. године и из 1929. године, при чему други текст представља део значајне дебате о социјалистичкој сатири вођене на странама журнала Књижевна газета. Ова дебата открива неслагања критичара по питању потребе за сатиром у социјалистичком друштву и у први план истиче захтев да сатира мора одражавати напредне тековине социјализма, наговештавајући будући услов опстанка сатиричног писања у епохи социјалистичког реализма. У другом делу рада скренута је пажња на текстове и дебате из којих се може реконструисати својеврсна неформална поетика послератне југословенске сатире. Под још јаким утицајем социјалистичког реализма као „исправногˮ модела одношења књижевног дела према стварности, у поменутим текстовима преиспитиване су специфичности социјалистичке сатире, где се запажа претрајавање недоумица совјетских критичара из половине и с краја двадесетих година XX века, нарочито у погледу упитне „конструктивностиˮ сатире у социјализму. Рецепција послератног сатиричног романа Велики Мак Ериха Коша сагледава се у контексту тих недоумица, односно проверава се у којој су се мери судови критичара у приказима Кошевог романа заснивали на тој неформалној поетици.