ЕГЗИЛ У РОМАНУ ЗИМСКО ЉЕТОВАЊЕ ВЛАДАНА ДЕСНИЦЕ

Апстракт

Први роман Владана Деснице Зимско љетовање препознат је већ у време објављивања као значајно књижевно остварење. Једна од кључних тема која, како ће се показати, утиче на кретање нити приповедања у овом роману је питање егзила. Однос између града и села, који је раније редовно уочаван у вези са Десничиним романом, заправо се препознаје као однос између егзиланата и не-егзиланата. Судбина егзиланата је битно место чију важност треба уочити. Егзил у Зимском љетовању пролази кроз неколике фазе: егзиланти најпре напуштају простор трауме, селе се и проналазе за себе други простор у који желе да сместе своју егзистенцију, међутим, у коначном, и тај, као и сваки простор, испоставља се као место сталне и отворене трауме које потврђује коначност бездомности. Изгнаници формирају нове фантазме; када се сусретну са немогућношћу прилагођавања, покушавају да се отргну, оду и побегну, али се изнова суочавају са истином егзила коме нема краја. Исписујући биографију егзиланта, Зимско љетовање, седамдесет пет година по објављивању, остаје једно од кључних места модернистичке књижевности.