ПОСТМОДЕРНИ ПОСТУПЦИ У РОМАНУ ПЕПЕО, ПЕНА, ШАПАТ МИЛИСАВА САВИЋА

Апстракт

Овај рад се бави постмодерним поступцима у роману Пепео, пена, шапат које сагледава са становишта модерне наратологије. У раду су аналаизиране типичне карактеристике постмодерне прозе и њихова функција у овом роману са посебним акцентом на жанровској флуидности, аутофикцији, интертекстуалности, одређењу романа као историографске метафикције, постмодерној пародији, аутореференцијалности, питању прерушавања и мијењања идентитета повезаним са идејом карневализације. Кориштен је и компаративни приступ у односу на роман La sans Pаreille, како би се боље сагледала његова стваралачка поетика. Поред најочигледније интертекстуалне везе са дјелима Милоша Црњанског, уочене су и интертекстуалне везе са грчком митологијом, српском народном поезијом, Дантеовом Божанственом комедијом и Бокачовим Декамероном. Наглашен је пародијски однос не само према књижевним и историјским дискурсу, него и према другим облицима умјетничког стварања. Посвећена је пажња и ауторској игри са текстом, читаоцем, па и самим ликовима. Један од Савићевих честих мотива прерушавањa (мијењањa идентитета и скривањa) присутан је и у овом роману. Мотив прерушавања аутор повезује са бахтиновском карневалском структуром јер сјетно путовање кроз најважније животне тренутке треба употпунити карневалским смијехом.