ПРОЗА У ТРАПЕРИЦАМА У КЊИЖЕВНОСТИ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ МАЂАРА: МЕМОАРИ ЈЕДНОГ МАКРОА ЛАСЛА ВЕГЕЛА

Апстракт

У овом раду ће се разматрати допринос Ласла Вегела модернизацији израза мањинске мађарске у оквиру заједничке југословенске књижевности. С тог аспекта, анализираће се његов роман Мемоари једног макроа, тј. његов наратив за који ће се износити докази да је прави егземплар прозе у траперицама. „Одјек” ове свјетски популарне стилске формације налазимо у већини југословенских књижевности шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека. Александар Флакер, аутор одреднице проза у траперицама (jeans prose), објединио је под једним именом спорадичне појаве у европској и свјетској књижевности са младим приповиједачем у центру нарације, примијетивши у њима велики број сличности: ich-форму, жаргон, бунт, „цивилизацијске комплексе”, оспораватељски однос младих према свему што чини свијет одраслих, генерацијску повезаност, небиографичност и непоучност. То су одлике и романа који анализирамо. Даљом анализом дијегезе, тј. фикционалног свијета Мемоара једног макроа, покушаћемо да докажемо његову самосвојност преко закључака о иновативности Бубовог лика, помоћу којег је изграђен можда и најважнији савремени роман мањинске мађарске књижевности у бившој Југославији.