О ХАПТИЧКОЈ ТЕЛЕСНОСТИ У ДНЕВНИКУ О ЧАРНОЈЕВИЋУ

Апстракт

Циљ овог рада је да се сложена субјективност наратора романа Дневник о Чарнојевићу расветли из аспекта телесности, и то с посебним фокусом на телесно искуство које настаје у оквирима хаптичког сензорног модалитета. Намера нам је да у приповедачу Дневника разоткријемо хаптички телесни идентитет, односно перципијента у коме се стичу и диференцирају осетљивост коже (тактилни сензитивитет, термоцепција и ноцицепција), кинестетичка осетљивост, проприоцепција и вестибуларни осећај. Не губећи из вида комплексност удвајања у личности приповедача, ни непрекидну смену индивидуалне и колективне перспективе у приповедању, анализа хаптичке телесности би нас водила ка неколицини увида. Пре свега, указали бисмо на важност ове врсте сензорног искуства тела у дефинисању и обликовању субјективности приповедача, а затим и на непосредно деловање хаптичких импулса тела у стварању литерарног текста. Један од циљева истраживања је и телесно приближавање Првог светског рата, сагледавајући га као per se телесно питање и сензорну праксу кроз хаптичку перцепцију наратора текста ‒ додир, постуру (држање и равнотежу), телесни положај, покрет, као и доживљаје телесног тремора, малаксалости, бола, свести о деформацији, падању и умирању тела. Мапирањем хаптичких импресија, заступљених и у интерсензорној интеграцији, у књижевном тексту се може пратити телесна генеза антимилитаристичког осећања, што би био још један од истраживачких циљева овог рада.