О ХАПТИЧКОЈ ТЕЛЕСНОСТИ У ДНЕВНИКУ О ЧАРНОЈЕВИЋУ
Кључне речи:
Дневник о Чарнојевићу, телесност, хаптика, перцепција, тактилни сензитивитет, кожа, сензација/осет, кинестезија, проприоцепција, ратАпстракт
Циљ овог рада је да се сложена субјективност наратора романа Дневник о Чарнојевићу расветли из аспекта телесности, и то с посебним фокусом на телесно искуство које настаје у оквирима хаптичког сензорног модалитета. Намера нам је да у приповедачу Дневника разоткријемо хаптички телесни идентитет, односно перципијента у коме се стичу и диференцирају осетљивост коже (тактилни сензитивитет, термоцепција и ноцицепција), кинестетичка осетљивост, проприоцепција и вестибуларни осећај. Не губећи из вида комплексност удвајања у личности приповедача, ни непрекидну смену индивидуалне и колективне перспективе у приповедању, анализа хаптичке телесности би нас водила ка неколицини увида. Пре свега, указали бисмо на важност ове врсте сензорног искуства тела у дефинисању и обликовању субјективности приповедача, а затим и на непосредно деловање хаптичких импулса тела у стварању литерарног текста. Један од циљева истраживања је и телесно приближавање Првог светског рата, сагледавајући га као per se телесно питање и сензорну праксу кроз хаптичку перцепцију наратора текста ‒ додир, постуру (држање и равнотежу), телесни положај, покрет, као и доживљаје телесног тремора, малаксалости, бола, свести о деформацији, падању и умирању тела. Мапирањем хаптичких импресија, заступљених и у интерсензорној интеграцији, у књижевном тексту се може пратити телесна генеза антимилитаристичког осећања, што би био још један од истраживачких циљева овог рада.
Референце
Downloads
Објављено
Број часописа
Рубрика
Лиценца
Сва права задржана (c) 2026 Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима

Овај рад је под Creative Commons Aуторство 4.0 Интернационална лиценца.