Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима

Слово о дванаест снова цара Шакиша у српским преписима

2024-02-27T13:51:21+01:00

У раду се разматрају српски преписи Слова о дванаест снова цара Шакиша. Ово дело персијске књижевности познато је у четири целовита преписа: манастир Савина, број 29, Бодлеанска библиотека Оксфордског универзитета, сигнатура Canon. Lit. 413, Патријаршијска библиотека у Београду, број 343, Шафарикова збирка рукописа у Чешком народном музеју у Прагу, сигнатура IХ Н 16 (Š 19). Од два преписа остали су само невелики почеци којима недостаје целовит први сан цара Шакиша: Библиотека манастира Хиландара, број 98, Архив САНУ у Београду, број 147. Према блискости издвајају се преписи из манастира Савине и из Шафарикове збирке. Знатно краћи текст има препис из збирке Патријаршијске библиотеке. Уз рад прилажу се приређени текстови из наведених збирки осим недоступног текста из Бодлеанске библиотеке.

ЈЕДНА НАРАТОЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА ЧИТАЊА ЖИТИЈНЕ ИКОНЕ СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ ЗОГРАФА ЛОНГИНА

2024-02-27T14:05:52+01:00

Као мултимодалан жанр, структуиран на саодносу визуелног, вербалног и секвенцијалног, житијна икона представља један од средњовековних уметничких израза формално блиских медију стрипа. Теорије стрипа пружају, стога, аналитички апарат за сагледавање визуелних и вербалних индиција овакве форме. Предмет анализе, са интерпретативним упориштем у теоријама стрипа, јесте житијна икона Стефана Дечанског. Ово дело зографа Лонгина уједно је приповедачки инвентивна адаптација неколико текстова Григорија Цамблака. Пажња рада усмерена је на транспоновање приче из књижевне у протострипску форму, као и на промене у приповедању следствене измештању приче у оквир дела – феномена карактеристичног за жанр житијне иконе.

SEMANTICA ACQUATICA

2024-02-28T10:57:29+01:00

Представљене су подударности на линији Ерлангенски рукопис/Пјеснарица у погледу развијања акватичких формула. Установљено је да песма Дунав се Савом оженио, сведочи о старим процесима продирања епике у лирику. Јунак руске народне епске поезије Дунај Иванович, од чије крви је потекла река Дунав, виђен је као давни импулс за певање о значајној општесловенској реци. Песма говори о посебној светој свадби, свадби река, коју смо назвали aquaticus gamos. Наведене су варијанте у Ерлангенском рукопису и Пјеснарици које израстају на дијалектици учешћа река у њиховим формулативним и сижејним склоповима. Маркирана је блискост сватовске и љубавне лирике и понуђена идеја о могућим распадима већих песама и песничких целина на мање песме и делове. Визуелна формула ораове шајке укључила је у наш видокруг испитивања и Обичаје и песме Срба у Турској, Ивана Степановича Јастребова, за које се испоставља, да сачињавају знатну карику у дијахроном трајању варијаната наше народне поезије. Малом броју прилога о везама Индије и наше усмене књижевности, придружује се и наша скица за потенцијално читање варијаната песама у којима се јавља ораова шајка. Београд, као крајње одредиште пута ораове шајке, разумева се као рефлекс локације блиске терену настанка Ерлангенског рукописа и теорије о сремском певању Светозара Матића, из перспективе лирских песма у Пјеснарици.

ЕРОТОЛОШКО ЧИТАЊЕ ПРИПОВЕТКЕ ВЕРТЕР ЛАЗЕ ЛАЗАРЕВИЋА

2024-02-28T11:02:57+01:00

У овом раду бавимо се Лазаревићевом приповетком Вертер са еротолошког становишта. Већ је познато да такво становиште не поседује јединствене и утврђене методе истраживања, већ је реч о дискурзивном и концептуалном приступу са дугом традицијом. Наше књижевно ишчитавање љубави и говора о њој покушаћемо да осветлимо из два угла. Први угао подразумева поетички аспект и културноисторијски контекст. Други део рада чини пажљиво еротолошко ишчитавање текста. Наша метода била је на сижејној нити препознати четири чворишта, „еротемеˮ и начине њихове реализације, тумачење дескрипције простора и његове симболике, уз препознавање значајних места у дијалозима, монолозима и нарацији. Може се рећи да се приповетка више бави природом љубавних осећања него њиховим испољавањем, унутрашњим светом јунака више него догађајностима. Иако је приповетка сва о сентименталној и романтичној љубави, може се рећи да је у њој ипак победио „реалан правацˮ.

„РАДИ ТИ, ДИЈЕТЕ, СВОЈ ПОСАО”: ЛИТЕРАРНИ ОДРАЗ ЈАСЕНОВАЧКОГ МАРТИРИЈУМА У РОМАНУ ТРЕН 1 АНТОНИЈА ИСАКОВИЋА

2024-02-28T11:30:38+01:00

У раду се разматра улога и композициони смисао епизоде о страдању Вукашина Јасеновачког у „Осмом казивању Чеперку” романа Трен 1. Исаковићева књижевна обрада једног историјског сведочанства, које бележи доктор Недо Зец, посматра се и са становишта историјских докумената о страдању у логору Јасеновац и других ратних сведочења. Посебно подручје рада заузима однос хришћанског мученичког страдалништва и модернистичке поетике једног писца који, нити идејно нити поетички, не припада религијској инспирацији.

„МИТ ЈЕ ОСВЕТЉЕЊЕ” – УТЕМЕЉЕЊЕ МИТОПОЕТИКЕ У ЕСЕЈИМА МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА

2024-02-28T12:04:04+01:00

У раду су представљена у многим есејима исказана промишљања Миодрага Павловића о миту. Почевши од Павловићевог односа према традицији, и неколиких његових одређења, па и дефиниција, самог мита, подробније се анализирају Павловићева гледишта поводом генетичких веза мита и књижевности, потом, његово сагледавање односа између мита и поезије, док се, на крају, представља његово разумевање мита као духовне културне вредности. Кроз анализу низа есејистичких исказа, као и оних који припадају, условно речено, његовим књижевноисторијским радовима, указује се на то да је Павловић, опсесивно промишљајући о миту током целе своје књижевне каријере, забележио многа одређења која се, самерена са његовом поезијом, указују као аутопоетички искази.

ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТ КАО ИМПЛИЦИТНА ИТЕРКУЛТУРАЛНОСТ: КОМПАРАТИВНИ МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП СИМБОЛУ КЊИГЕ У ХАЗАРСКОМ РЕЧНИКУ М. ПАВИЋА, УПОТРЕБИ ЧОВЕКА А. ТИШМЕ И ПРИПОВЕЦИ „ЕНЦИКЛОПЕДИЈА МРТВИХ” Д. КИША

2024-02-28T12:09:47+01:00

Разматрањем одговарајућих значењских структура, али и метанаративних сугестија у одабраним делима позног модернизма и различитих фаза постмодернизма у српској књижевности, у раду се аргументује симболички бременит мотив књиге као основ за планирање наставних ситуација које гимназијалцима олакшавају интегрисање стечених знања о поменутим поетичким струјањима. Због знатне имагинативне и интерпретативне активности какву од њих изискују наставне јединице из наслова овог рада, његов аутор предлаже прожимање ужестручне методологије са компаративним поступањем као образац на ком наставници могу актуелизовати сопствене методичке приступе. Притом посебно узима у обзир потенцијал одабраних наставних јединица на пољу подстицања и неговања интеркултуралних гледишта код ученика. У коначници, овај методички прилог треба да илуструје незанемарљиву вредност својеврсних тематских часова у редовној настави књижевности, а таквих да је на темељу њих, по потреби, могуће разрадити и часове пројектне наставе.

ПОЕЗИЈА ДУШКА ТРИФУНОВИЋА: ОД ЗЛАТНОГ КУРШУМА ДО ВЕЛИКОГ СПРЕМАЊА

2024-02-28T12:20:49+01:00

У раду ће бити представљен песнички опус Душка Трифуновића, односно истакнуте репрезентативне поетичке одлике на примеру збирки објављених у периоду од 1958. године до 2005. године. У обзир ће бити узете песме које нису писане првенствено за мелодијску пратњу, по каквима је Душко Трифуновић препознат у јавности, али које такође садрже једну естрадну црту бивања доступним за публику и комуникацију са њом. Један од циљева биће препознавање одлика које ту поезију приближавају публици и народном фолклору, али и оних које је приближавају друштвено-историјском контексту ком је Душко Трифуновић припадао. Гномски стих, афористични, пословични карактер песама, снажан иронијски отклон, те метафоричност опеваних мотива ‒ карактеристике су које доприносе квалитету те поезије и чине је вредном пажње. Предмет разматрања биће и положај песника посредован поезијом Душка Трифуновића, али и мотиви хајке и тираније као окосница једног песничког света, али и константног поигравања са перцепцијом и рецепцијом читаоца. Уз осврт на критичку рецепцију његове поезије, у раду се за циљ поставља пружање доприноса досадашњим тумачењима и валоризација поезије модерног песника специфичног гласа у другој половини XX века.

СЛОВЕНСКА ТУГА И РАНИ ПОЕТИЧКИ ИДЕАЛИ (О „ТРАЖЕЊУ РЕЧИ” ЉУБОМИРА СИМОВИЋА)

2024-02-28T12:26:59+01:00

У раду се најпре испитују поетички утицаји Милоша Црњанског и других модернистичких песника на рану поезију Љубомира Симовића. Посебна интерпретативна пажња посвећена је анализи аутопоетичких значења песме „Тражење речи”. Тумачењем ове лирске творевине настојали смо да истражимо порекло поетичких идеја на којима Симовић темељи своје разумевање односа између језика и стварности.

„СОНЕТ ДРЕНА ПРЕД ЦВЕТАЊЕˮ МИЛОСАВА ТЕШИЋА

2024-02-28T12:41:36+01:00

У овом раду биће анализирана песма Милосава Тешића „Сонет дрена пред цветање”, из књиге Дар и коб (2006). Приступаћемо тумачењу ове досад недовољно проучене песме која заузима значењски прегнантно место у циклусу Шумна руковет. Нарочиту пажњу обратићемо на узус сталног облика, према ком очекујемо да се у катренима постављена песничка слика или донета ситуација у терцетима развија или негира на значењском нивоу, уз остварен однос напетости између две веће групације стихова. Наше је уверење да овај сонет, који отвара други део Шумне руковети, одражава добар део Тешићеве поетике, али и да се, уз денотативни и конотативни смисао песничке слике и поетске „поткеˮ овог сонета, може говорити и о његовом метапоетичком значењу.

ПОЕТСКЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ ИСХОДИШТА

2024-03-05T11:40:51+01:00

ВУК У ЛАТИНИМА, ПРЕВОДИОЦИ У ТАМНОМ ВИЛАЈЕТУ

2024-03-05T11:53:45+01:00

ИЗ ИСТОРИЈЕ МИТОГРАФИЈЕ И О МИТУ САМОМ

2024-03-05T11:55:58+01:00

О ВЕЗАМА ИНДИЈСКЕ И СРПСКЕ КУЛТУРЕ

2024-03-05T11:58:04+01:00

ШТА ЈЕ МАЛИ ЗЛАТНИ ВЕК СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗАВЕШТАО АВАНГАРДИСТИМА И ПОСЛЕРАТНИМ МОДЕРНИСТИМА?

2024-03-05T12:00:40+01:00

НОВО ОСМИШЉАВАЊЕ РАЗВОЈА УЧЕНИЧКИХ ВЕШТИНА У НАСТАВИ КЊИЖЕВНОСТИ

2024-03-05T12:04:15+01:00

ГРАНИЦЕ ТУМАЧЕЊА: О КРИТИЧАРИМА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ 20. ВЕКА

2024-03-05T12:06:43+01:00

НАРАТИВНИ МОЗАИК ДРАГОСЛАВА МИХАИЛОВИЋА

2024-03-05T12:11:43+01:00

У СВЕТЛУ ПРВЕ КЊИГЕ: ЗАПИС У ЗНАКУ ИДЕНТИТЕТА

2024-03-05T12:14:07+01:00

ПЕСМА ПОВРАТКА У ЗБИРКАМА ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА И МИЛМАНА ПЕРИЈА

2024-02-28T12:46:11+01:00

Полазећи од теорије усмено-формулативне композиције, тј. од усмене теорије, фокус рада ће бити проучавање обрасца приче који је назван песма повратка (Return Song) на класичној грађи из друге и треће збирке Вука Стефановића Караџића, као и другом тому Српскохрватских јуначких пјесама Милмана Перија. Истаћи ћемо особености песме повратка у муслиманској и у хришћанској традицији, да бисмо напослетку, водећи се увидима проистеклим из ове поредбене анализе, указали и на сличности и разлике ове две традиције јужнословенске усмене епике.

РЕСЕМАНТИЗАЦИЈА МИКЕЛАНЂЕЛОВЕ НОЋИ У ДНЕВНИКУ О ЧАРНОЈЕВИЋУ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

2024-02-28T12:57:43+01:00

Основни циљ рада јесте идентификација текста који се крије иза алузије на Микеланђелову Ноћ у роману Дневник о Чарнојевићу (1921) Милоша Црњанског. Претпоставка да се алузија односи на стихове које је Микеланђело Буонароти (1475–1564) посветио својој скулптури Ноћ из капеле Медичија у Фиренци (1520–1545/1546) темељи се најпре на посредничкој улози поменутих стихова приликом пишчевог првог сусрета с уметниковим генијем. Истражено је на који начин о тематизацији овог стиховног фрагмента у роману сведоче и типолошке сродности између ренесансне неоплатонистичке филозофије, очулотворене у скулпторско-архитектонском комплексу капеле и њеним текстуалним садржајима, и суматраистичке поетике. Рад акцентује суштинску међузависност Микеланђеловог текста и естетичких одлика скулптуре Ноћ и указује на важност утицаја који су и поетика и естетика Буонаротијеве уметности имале у изградњи суматраистичке поетике првог објављеног романа Милоша Црњанског.