Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима

МЕТОДИКА НАСТАВЕ КЊИЖЕВНОСТИ И СРПСКОГ ЈЕЗИКА НА КАТЕДРИ ЗА СРПСКУ КЊИЖЕВНОСТ СА ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ КЊИЖЕВНОСТИМА ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

2024-12-27T10:46:58+01:00

У раду се сагледава заступљеност обавезних и изборних методичких предмета и курсева на основним и мастер академским студијама Српске књижевности и језика и Српске књижевности и језика са компаратистиком на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Указује се на мноштво разноврсних наставних метода, дидактичких принципа, облика рада и приступа који омогућују успешно припремање студената за савремену наставу српског језика и књижевности. Посебна пажња посвећује се успешним интердисциплинарним приступима, дипломским и мастер радовима и студентским пројектима који на репрезентативан начин представљају креативну, активну и продуктивну наставу на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета Универзитета у Београду.

(Д)ОЖИВЉЕНА ЗЕМЉА: ТРАНСПОЗИЦИЈЕ КОНЦЕПТА КУЛТУРНОГ НАЦИОНАЛИЗМА У РАНИМ ЕСЕЈИМА ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ

2024-12-27T10:50:40+01:00

Основни циљ рада јесте да се препознају и расветле начини на које се мисао о српском колективном бићу и националном усуду обликује у раној фази есејистике Исидоре Секулић, чију крајњу међу видимо у почетку Првог светског рата. Испитивањем условљености ауторкине мисли актуелним историјским тренутком, у првој целини рада настојаћемо да укажемо на конфигурисање националних и идентитетских симбола, као и сложеног односа културног наслеђа и императива времeна. Последично, друга целина биће посвећена преиспитивању омеђеног вредносног система у оквирима Првог и Другог балканског рата.

ЈЕДИНСТВО СУПРОТНОСТИ У КОНТЕКСТУ РОМАНА КЊИГА О БЛАМУ И КАПО АЛЕКСАНДРА ТИШМЕ

2024-12-27T10:57:20+01:00

Плодотворан утицај јединства супротности, као доминанте конструктивног обрасца уметничке речи Александра Тишме, анализиран је на примеру поетички репрезентативне Књиге о Бламу и Капоа. Ова два романескна остварења, у међусобном дослуху не само на плану посредовања искуства Другог светског рата, већ и у погледу владајућих мотива, стилских модела, приповедног дискурса и типа карактеризације јунака, илуструју механизам јединства супротности као књижевно-обликотворно начело. Тишмино неуморно настојање да својим прозним делима Књига о Бламу и Капо проникне у најмрачније поноре људске природе, открива нам и модеран литерарни приступ домену несвесних душевних превирања.

ФАНТАСТИЧКЕ АЛТЕРНАТИВЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ МРТВИХ

2024-12-27T11:01:55+01:00

С обзиром на Кишове негативне аутопоетичке погледе на књижевну фантастику, у овом раду се превреднује, а потом изнова тумачи фантастички проседе у његовој приповедној збирци Енциклопедија мртвих. Притом се у раду укратко одређује природа фантастичког, као и значајке ове Кишове приповедне збирке. Истраживање индуктивним путем указује на различите модусе књижевне фантастике које Киш користи (сакрална пројекција, хорор, ониризам, фантастика стварности), интерпретирајући на које начине ови модалитети у садејству са имплицитним светоназорским принципом сучељених матрица смислотворно преиначавају тзв. велике наративе, који овде репрезентују Библија, Куран, енциклопедијско знање и официјелна историја, и тотализујуће представе о свету. Поступак је, како смо показали, постмодернистички и иновативан. Њиме се пројектују нови видокрузи Кишовог стваралаштва и обогаћује српска проза друге половине 20. века.

ЖИТИЈЕ КРАЉА ДРАГУТИНА ДАНИЛА ДРУГОГ ПРЕМА ПРЕПИСУ ПОПА ДМИТРА ИЗ 1526. ГОДИНЕ

2024-12-25T12:40:20+01:00

У раду се говори о препису Житија краља Драгутина, насталог руком попа Дмитра у манастиру Сопоћанима 1526. године и који се данас налази у Збирци Александра Хиљфердинга у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу под бројем 55. Реч је о препису који је заједно са Житијем краљице Јелене издвојен из Даниловог зборника и обједињен у ширу целину са Теодосијевим Житијем Светог Саве и Похвалом Светом Симеону и Светом Сави. Овај препис према издвојености из Зборника има сродност са још два друга зборника, једног из уништене старе збирке Народне библиотеке Србије број 21 и другог из Народне библиотеке „Свети Кирил и Методиј” број 267 (544) у Софији. У санктпетербуршком и у софијском препису Житија краља Драгутина на истом месту постоји механички прекид од једног листа, што упућује на неки ранији, али не заједнички предложак. Варијанта Житија из Сопоћанског зборника најближа је препису који се налази у Зборнику из 1553. године и његовом изводу из 1763. године. У додатку се доноси приређен текст Житија из Сопоћанског зборника.

ПРЕДСТАВЕ ИНВАЛИДНОСТИ У РОМАНУ ЧЕДОМИР ИЛИЋ МИЛУТИНА УСКОКОВИЋА

2024-12-26T09:30:26+01:00

У раду се анализирају представе женске инвалидности у роману Чедомир Илић. Инвалидност представља репер-тачку око које се образује нарација (наративна протеза), којом се карактеризује главни лик и којом је сам роман мотивисан (Хроми идеали је наслов прве верзије романа). Инвалидност се у роману доводи у везу са нескладном телесношћу, чудовишћношћу, обескореношћу, изолованошћу, самосвесношћу и слободнијом сексуалношћу. Инвалидност обухвата интердисциплинарно проучавање, стога се гледа, као и сексуалност, у контексту, и као конструкт.

ПРОЗА СТАНИСЛАВА КРАКОВА: ИЗМЕЂУ ФИКЦИЈЕ И МЕМОАРА

2024-12-26T11:22:16+01:00

Дело Станислава Кракова почива на спрези појмова фикције, аутофикције и документарности, представљајући тако у наратолошком смислу изазов за тумачење, те тражења одговора на питање у којој мери само дело познаје своју референцијалност. У трима књигама које су у овом раду узете у разматрање проблематизује се њихова формална структура и открива идентитет приповедача/аутора као субјекта који је одређен друштвеном димензијом, социјално-историјским контекстом, чиме се апострофирају теме које одређују и Краковљев јавни и уметнички дискурс: рат, проблем националног идентитета, однос према жртви и другоме.

ДИЈАЛОГ РАНОГ АНДРИЋА И ЦРЊАНСКОГ: КОМПАРАТИВНО ЧИТАЊЕ РОМАНА НА СУНЧАНОЈ СТРАНИ И ДНЕВНИК О ЧАРНОЈЕВИЋУ

2024-12-26T12:10:50+01:00

Циљ рада јесте успостављање поетичког дијалога између Андрића и Црњанског посредством компаративне анализе њихових раних романескних остварења На сунчаној страни и Дневник о Чарнојевићу. Резултати нашег истраживања показали су да се текстуални дијалог може успоставити захваљујући типолошкој сродности главних ликова и особености приповедних инстанци. Служећи се психоаналитичким методом посебну пажњу смо посветили карактеризацији Томе Галуса и Петра Рајића, разматрајући их у светлу временског тренутка у који су ситуирани, односа према метафизичком и топоса puer senex. На одабраним примерима из текста указали смо на сличност вишеслојности њихове нутрине и погледа на свет, односно усмерења ка соларном и целестралном. Такође, нагласили смо сложену наративну ситуацију присутну у овим романима, која подразумева колебање између трију приповедачких облика (ја, он и ми) и удвајање приповедних перспектива, сагледавајући је у контексту каснијих приповедних модела оба аутора. Део рада посветили смо реконструкцији слике света, оптерећене искуством Великог рата и његовим последицама, те начинима на које аутори, уз повремену иронизацију и деконструкцију, успевају да осликају атмосферу једног доба. Свесни да разлике у компаративним читањима често надмашују сличности, покушали смо да пружимо ново тумачење и укажемо колико су поетичке и тематске сродности ових романа важне за разумевање даљег тока српске књижевности и еволуције поетика Андрића и Црњанског.

ТРАГИЧНОСТ ФАТЕ АВДАГИНЕ

2024-12-26T12:29:12+01:00

Трагичност главне јунакиње осмог поглавља Андрићевог романа На Дрини ћуприја, Фате Авдагине, посматра се кроз три кључна питања – трагички сукоб, трагичку кривицу и позицију трагичког јунака, док се посебна пажња посвећује феномену судбине. Будући да су начини испољавања претходно наведених категорија условљени обележјима епохе у којој аутор ствара, у раду се инсистира на сталном компаративном односу са класичним наслеђем. Распон постављеног проблема се продубљује поређењем судбине ове трагичке јунакиње са друга два женска лика из Андрићевих приповедака – Аником (Аникина времена) и Маром (Мара милосница), а потом и у оквиру ширег књижевног корпуса – у релацији са главном јунакињом Станковићевог романа Нечиста крв.

ЛОГОРСКА ПРОЗА МИЛКЕ ЖИЦИНЕ: РОМАН САМА

2024-12-26T12:44:48+01:00

У раду се анализира роман Сама Милке Жицине. Ова ауторка има изузетну и пионирску улогу у књижевној прози на тему југословенских логора за информбироовце. Ухапшена је 1951. године као зрела педесетогодишња жена, нашла се у београдском затвору Главњача, одакле стиже у женски логор Столац у Босни и Херцеговини, где борави од 1952. до 1955. године. У роману Сама износи се сведочанство о седмомесеченој истрази и патњама. Објављен је постхумно, 2009. године, као последње дело Жицине, а написан је седамдесетих година. Прозу Милке Жицине Михајло Лалић је упоредио са Записима из мртвог дома Ф. М. Достојевског.

ПРОКЛЕТА АВЛИЈА КРОЗ ПРИЗМУ ЕРОТОЛОШКОГ И КВИР ЧИТАЊА

2024-12-26T13:13:44+01:00

У раду је понуђен еротолошки и квир приказ затвора Депосита, интерперсоналних релација затвореника, симболике именица и њених актера. Важност рада лежи у потреби за освеженим приступима књижевном делу, као и у покушају да Проклету авлију сагледамо у другачијем светлу. Херменеутички приступамо књижевном остварењу имајући у виду теоријско-филозофске постулате о еротологији као хуманистичкој дисциплини, њеног савезника ероса, као и читање дела кроз квир визуру. Били смо у могућности да потврдимо извесна тумачења која постоје у књижевним критикама, али и да их проширимо, те да у књижевном тексту подвучемо инстанце које се могу ишчитати у кључу попут (хомо)еротске асоцијативности имена Карађоз, његових контроверзних поступака, еротски набијених затворских дилбера, Депосита као својеврсног еротског опрашивача и фра Петровог тајновитог односа према Ћамилу. Резултати рада указују на важност нових интерпретација књижевног дела и могу бити од користи истраживачима који одлуче да књижевно остварење сагледају на другачији начин. Они такође представљају својеврсну ревитализацију Андрићевог књижевног стваралаштва јер се могу схватити као позив да се његова заоставштина сагледа и другачије. На крају, ови резултати могу да подстакну будућа истраживања на дату или сличну тему, било у оквиру овог дела, неког другог из Андрићеве заоставштине, односно неког домаћег и/или светског књижевног остварења.

СИМУЛАКРУМ И ХИПЕРРЕАЛНОСТ У ПРОКЛЕТОЈ АВЛИЈИ

2024-12-26T13:24:54+01:00

У раду сагледавамо значај који симулакрум, симулација и хиперреалност имају у контексту тумачења Проклете авлије. Рад истражује како Андрићеви ликови и њихове приче рефлектују постмодерну кризу идентитета и реалности, где границе између стварног и нестварног постају флуидне, тумачећи Андрићев текст превасходно кроз призму Бодријарове концепције симулакрума и симулације. Рад испитује како Андрићев наратив проблематизује онтолошки статус стварности и идентитета, како се у Проклетој авлији артикулише однос симулације и моћи и, на крају, какву улогу закони симулације играју у изграђивању концепције приче и причања као једне од централних тема Андрићевог дела.

ДУБРОВНИК КАО ИНТИМНИ ПРОСТОР У ЗБИРЦИ ЗГРАД МИЛАНА МИЛИШИЋА

2024-12-26T13:28:58+01:00

Специфичан доживљај Дубровника који препознајемо у збирци Зград Милана Милишића посматраћемо у односу на вишевековну традицију представљања Дубровника, градску архитектуру, Милишићеве узоре у песничком моделовању Града и релевантне ванлитерарне околности. Од посебног значаја издвојиће се питања идентитета песника и Града, интимних и географских граница простора и агон између песника и Града који иницира употребу одређених песничких средстава. Разматрајући шире Милишићев песнички и есејистички опус, настојаћемо да утврдимо зашто се Дубровник издваја као повлашћени интимни поетички простор у збирци Зград.

У ПОТРАЗИ ЗА ТИХИМ МЕСТИМА РАДЕТА ТАНАСИЈЕВИЋА

2024-12-27T10:29:17+01:00

„Постоје” (Танасијевић 2009: 64), тако почиње песма Тиха места у књизи Климатске промене (2009) Радета Танасијевића, касније прештампана у његовој књизи Салон одбијених (2014). Ова песма, међутим, неће бити укључена у књиге његових изабраних и нових песама Нестајање (2013) и Ствари око мене убрзано старе (2020) – макар не у оној форми у којој је била присутна у ранијим књигама. Уместо тога, ова песма ће у кондензованом и трансформисаном облику постати наслов једног од циклуса песама, који ће даље отворити питање о томе да ли је песник изгубио веру у постојање тихих места или је, напротив, желео да продуби ову тему и додатно јој се посвети. Танасијевић често узима наслове својих песама за наслове циклуса, што је нарочито уочљиво у његовим књигама изабраних и нових песмама (Танасијевић 2013; Танасијевић 2020). Песник, међутим, обично укључује насловну песму и у сам циклус – што, симптоматично, није случај са песмом Тиха места. Основна премиса од које овај текст полази јесте да су тиха места, идеални и донекле утопијски простори, расути по Танасијевићевој поезији, те да могу бити прикупљени, описани и анализирани у помном читању свих његових књига песама.

УСМЕНА ТРАДИЦИЈА И ФОЛКЛОРНА ФАНТАСТИКА У РОМАНИМА ДЕЈАНА СТОЈИЉКОВИЋА

2024-12-27T10:37:47+01:00

У раду се тумаче романи Дејана Стојиљковића Дуге ноћи и црне заставе, Олујни бедем и Дукат за Лађара који тематизују дешавања на територији средњовековне Србије непосредно пред Косовски бој, у контексту декодирања удела усмене традиције и фолклорне фантастике у изградњи уметничког света Стојиљковићевих дела. Увиђањем транспонованих мотива, ликова и наративних сижеа из народне епике, посебног значаја мотива змајевитог јунака у целокупној приповести, улоге присуства митских бића из фолклора, као и архетипског слоја дела ослоњеног на косовску легенду, циљ нам је да истакнемо потенцијал усмене традиције као врела инспирације савремене књижевности у преплитању усмене и писане речи. Константе уочене у три до сада објављена дела од петокњижја најављеног од стране аутора пружиће основу за будућа тумачења романа као заокружене целине у којој усмена традиција фигурира као есенцијална градивна компонента.

НАСТАВНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ПРИПОВЕТКЕ „ПРВИ ПУТ С ОЦЕМ НА ЈУТРЕЊЕ” ЛАЗЕ ЛАЗАРЕВИЋА УЗ ПОМОЋ ДРАМСКОГ МЕТОДА

2024-12-27T10:43:01+01:00

У овом раду истражујемо могућности примене драмског метода у наставној интерпретацији приповетке „Први пут с оцем на јутрење”, фокусирајући се на технике Аугустa Боала, посебно на форум театар. Примењујући технике форум театра, ученици ће активно учествовати у анализи кључних сцена, подстичући дискусију о различитим интерпретацијама главних јунака, њихових међусобних односа и сложености идејног слоја књижевног дела. Рад ће обухватити детаљан опис примене драмских техника у настави, примере активности и закључке о томе како овај приступ може утицати на разумевање литерарних текстова. Рад ће обухватити конкретне примере активности у учионици, као што су групни рад и дискусије, и истаћи значај оваквог приступа анализи књижевног дела. У раду се конкретним примерима доказује да примена драмског метода може позитивно утицати на реализацију стваралачког, истраживачког и креативног наставног процеса у коме ће и наставник у улози активног ментора, и сваки ученик у улози мотивисаног истраживача, без обзира на здравствене, социјалне и друге препреке, моћи да се развија, учи и стиче компетецније за живот и рад у савременом друштву.

ТРОМПЛЕЈСКА БИЋА ФИКЦИЈЕ

2024-12-27T11:34:05+01:00

ОПИС РУКОПИСА ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА

2024-12-27T11:36:45+01:00

ИЗМЕЂУ ЗНАЧЕЊА И ОБЛИКА

2024-12-27T11:39:17+01:00

ВОЈСКОВОЂА МИШИЋ

2024-12-27T11:42:10+01:00

НОВА ОСМИШЉАВАЊА РАЗВОЈА УЧЕНИЧКИХ ВЕШТИНА У НАСТАВИ КЊИЖЕВНОСТИ

2024-12-27T11:44:32+01:00