РЕСЕМАНТИЗАЦИЈА МИКЕЛАНЂЕЛОВЕ НОЋИ У ДНЕВНИКУ О ЧАРНОЈЕВИЋУ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

Сажетак

Основни циљ рада јесте идентификација текста који се крије иза алузије на Микеланђелову Ноћ у роману Дневник о Чарнојевићу (1921) Милоша Црњанског. Претпоставка да се алузија односи на стихове које је Микеланђело Буонароти (1475–1564) посветио својој скулптури Ноћ из капеле Медичија у Фиренци (1520–1545/1546) темељи се најпре на посредничкој улози поменутих стихова приликом пишчевог првог сусрета с уметниковим генијем. Истражено је на који начин о тематизацији овог стиховног фрагмента у роману сведоче и типолошке сродности између ренесансне неоплатонистичке филозофије, очулотворене у скулпторско-архитектонском комплексу капеле и њеним текстуалним садржајима, и суматраистичке поетике. Рад акцентује суштинску међузависност Микеланђеловог текста и естетичких одлика скулптуре Ноћ и указује на важност утицаја који су и поетика и естетика Буонаротијеве уметности имале у изградњи суматраистичке поетике првог објављеног романа Милоша Црњанског.