ЕРОТОЛОШКИ РЕЧНИК НИКОЛАЈА АЛЕКСАНДРОВИЧА БЕРЂАЈЕВА

Сажетак

Николај Александрович Берђајев (Николай Александрович Бердяев, 1874‒1948) био је руски религиозни философ. Утицај на његов однос према еросу извршили су мислилац Владимир Соловјов са студијом Смисао љубави и писац и публициста В. В. Розанов са књигама Породично питање у Русији, Осамљености, Опало лишће и Узгредно, а према књизи О. Вајнингера Пол и карактер био је полемички настројен. Берђајевљеви еротолошки радови налазе се у следећим делима: Смисао стваралаштва, О човековом ропству и слободи: оглед о персоналистичкој философији, Миросозерцаније Достојевског, у огледу Метафизика пола и љубави, у рецензији књиге О. Вајнингера Пол и карактер, у философском есеју Размишљање о еросу, који је ушао у књигу Самоспознаја, као и у личној преписци. Сви они су обједињени у књизи Ерос и личност: филозофија пола и љубави. У раду су издвојени појмови које је Николај Берђајев користио како би изложио свој концепт љубави. У његовој основи налази се доживљај пола својствен Платону, а основни човеков задатак Берђајев види у превазилажењу расцепа између мушког и женског начела. Стварање савршене индивидуалности, односно личности, представља пут до достизања вечности и могуће је захваљујући љубави-еросу која у себи садржи каритативну љубав. Она стоји наспрам родне љубави, у којој се путем рађања мрви индивидуалност и учвршћује начело смрти.