КАФКИЈАНСКИ ЕЛЕМЕНТИ У РОМАНИМА О ЕМИГРАЦИЈИ ДАВИДА АЛБАХАРИЈА

Сажетак

Рад се бави анализом романа Снежни човек Давида Албахарија, полазећи од теорије о Кафка машини Жила Делеза и Феликса Гатарија. Строго уређену и свепрожимајућу конструкцију, коју Делез и Гатари примећују у већини Кафкиних дела, а која сачињава машину из које Кафкини јунаци не могу да побегну, могуће је пронаћи у Албахаријевом роману, понајвише у нараторовом доживљавању напуштене домовине и у његовој немогућности да се одупре искуству стеченом у њој. Напуштена територија сагледава се као репресиван простор који у себи заробљава наратора чак и у случају његовог одласка на други континент, што кореспондира са мотивима из Кафкиних дела, где замршени системи (попут закона у Процесу) и апсурдни догађаји (попут претварања у инсекта у Преображају) на сличан начин темељно прожимају стварност главних јунака.