ДИДАСКАЛИЈЕ КАО ТИП ГОВОРА У ДРАМСКОМ СТВАРАЛАШТВУ МИЛЕНЕ МАРКОВИЋ

Сажетак

У овом раду биће приказане и анализиране дидаскалије као тип драмског говора који се јавља у драмама Милене Марковић. Дидаскалије се издвајају као тип драмског говора који доприноси изградњи радње и идеја драма. Оне су, заправо, нужан алат за стварање целовитог драмског дела. Функције које овај тип говора има у драмама Милене Марковић наметнуле су одређену композицију поглавља, прецизније, свако поглавље испитује како одређено својство дидаскалија утиче најпре на радњу драме, а затим и на њене друге аспекте. Анализом овог типа драмског говора биће обухваћене следеће драме ове ауторке: Павиљони, Шине, Брод за лутке, Наход Симеон, Шума блиста, Жица и Змајеубице.