ЛОГОРСКА ПРОЗА МИЛКЕ ЖИЦИНЕ: РОМАН САМА
Кључне речи:
Милка Жицина, српска књижевност, роман, aутобиографија, аутофикција, логорска проза, левица, феминизам, поетикаСажетак
У раду се анализира роман Сама Милке Жицине. Ова ауторка има изузетну и пионирску улогу у књижевној прози на тему југословенских логора за информбироовце. Ухапшена је 1951. године као зрела педесетогодишња жена, нашла се у београдском затвору Главњача, одакле стиже у женски логор Столац у Босни и Херцеговини, где борави од 1952. до 1955. године. У роману Сама износи се сведочанство о седмомесеченој истрази и патњама. Објављен је постхумно, 2009. године, као последње дело Жицине, а написан је седамдесетих година. Прозу Милке Жицине Михајло Лалић је упоредио са Записима из мртвог дома Ф. М. Достојевског.
Downloads
Објављено
2024-12-27
Bрој часописа
Секција
Огледи и студије